мн. енклитики, ж. Спец. В езикознанието – дума или форма без ударение в речта, които се произнасят заедно с предходната дума.
мн. енклитики, ж. Спец. В езикознанието – дума или форма без ударение в речта, които се произнасят заедно с предходната дума.