деребеят, деребея, мн. деребеи, м.
1. Истор. Непокорен на султана турски управник.
2. Прен. Разг. Своеволен управник; потисник, тиранин.
деребеят, деребея, мн. деребеи, м.
1. Истор. Непокорен на султана турски управник.
2. Прен. Разг. Своеволен управник; потисник, тиранин.